ЛЕКОВИТА ТРЊИНА

Трњина, црни трн или дивља шљива  углавном је позната као лековита биљка за коју мало људи зна да је и још једна врста дивљег јестивог и лековитог воћа… 

Трњина лековитост

Реч је о разгранатом грму из рода шљива (Прунус), породице ружа (Росацеае). Као жбун расте у висину 1-3 метра, као дрво може да нарасте до 5 метара, ретко више. Цвета ситним цветовима у марту, априлу и мају, пре листања. Плод је коштуница тамноплаве боје, пречника 10-12 мм. Дозрева од августа до октобра, али тада је изразито опорог укуса. Трњина је у природи распрострањена у скоро целој Европи и делу северне Африке. Сматра се претком данашњих култивисаних врста шљива. Иако је њена прехрамбена употреба ограничена, у многим европским кухињама још се употребљава, а код нас је неоправдано пала у заборав.

Трњина у кулинарству

Конзумација трњине има дугу традицију – постоје докази даје коришћена још у млађем каменом добу, а као воће су је познавали и у старом Риму. Чињеница је да њен опори укус у свежем стању није за свачије непце, али после неколико мразева постаје прихватљивији, а и бројне су могућности прераде овог здравог воћа. За конзумацију у свежем стању погодне су у новембру и децембру. Од презрелих плодова, после мраза, могу се правити сирупи, џемови, мешане мармеладе или воћне пите. Додаје се у компоте од шљива, јабука и крушака, побољшава им укус и додаје лековиту компоненту. Иако је плод најбоље брати у новембру и децембру, сличан ефекат може се постићи ако се раније убрани плодови оставе неколико недеља у замрзивачу. Додаје се као зачин у јела од дивљачи, посебно у гулаше, којима наглашава укус и даје тамну боју. Укисељене трњине су посебно цењен деликатес у Француској, где се често сервирају као замена за маслине. Од сушених бобица прави се укусан и лековит чај. Употребљава се и као сировина за производњу алкохолних пића – у Великој Британији од ње се прави једна врста џина, а у Италији, Француској и Спанији биљни ликери. У Русији се од трњина производи деликатесна ракија “терновка”. Од ферментисаних плодова производи се и вино.

Лековитост трњине

Народна медицина одавно познаје лековитост трјнине, иако је у данашње време њена употреба запостављена. У лековите сврхе првенствено се користи плод, али и цвет, лист, кора и корен. Од плодова се праве пекмез и сок лековитог дејства. Пекмез се најчешће користи као средство за подстицање варења код особа с неуредном столицом, док се сок користи за ублажавање проблема изазваних болестима у усној дупљи и грлу упале слузокоже усне дупље и десни, упаљено ждрело). Чај од цветова подстиче излучивање мокраће, смањује интензитет грчева органа за варење и употребљава се за јачање гастроинтестиналног тракта уопште. Чајем се такође испирају кожни осипи. Препарати од корена (најчешће чај) некада су се употребљавали за лечење грознице.

ДЕСЕРТ ОД ТРЊИНЕ

САСТОЈЦИ: 450-500 г трњине (после мраза)

120 г пекмеза од шипака

мед по жељи

400 мл воде

400 мл млека

125 г гриза

6 кашика шећера

1 кашика ванилин шећера

2 шоље шлага + за украс

ПРИПРЕМА: Продинстајте трњину с мало воде и затим пропасирајте. Додајте и воду (сируп) који сте исцедили и мало меда по жељи. Скуваје млеко са водом, додајте гриз и шећер, па скувајте. Нека се охлади. Помешајте с пиреом од трњине док не добијете глатку смесу. Оставите мало шлага за украс, па остатак додајте у смесу док мало не отврдне. Сипајте у посудице и украсите шлагом и пекмезом од шипака. Ставите у фрижидер.