ВРГАЊ

Прави вргањ или храстов вргањ или само вргањ (lat. Boletus edulis) јестива је гљива из рода вргања коју можемо наћи у нижим крајевима унутрашњости или вишим крајевима субмедитерана. Она расте на пропланцима и обично на сунчаним обронцима прекривеним маховином од лета до јесени. Расте у Шумадији, Босанској Kрајини, у околини Бањалуке, у Славонији, на Кордуну и Банији итд. је врло чест. Расте крај церова и медунаца. У унутрашњости и на киселим тлима, у субмедитеранској зони на вапненцима, доломитима и нарочито на моренама. Често у друштву с пантерком (Amanita pantherina). Веома је варијабилна врста, новија истраживања говоре да постоји око 15 врста, подврста, варијетета и форми идентично са Boletus edulis. [1]

КАКО ЈЕ НАСТАЛА РАКИЈА?

Пошао свети Сава преко једне планине, па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побегне, али не могне, па се тада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: „Помози Бог!" а овај одговори: „Није ти за тим стало." — „Како си?" рече Свети Сава; а ђаво му одговори: „Шта је теби брига, како сам." — „Куда хоћеш?" Упита га свети Сава; а овај одговори: „Ни за тим ти није стало." — „Шта би радио?" рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио бих башчу, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака." Онда свети Сава каже ђаволу: „Ако баш хоћеш да радиш башту, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најпре сијати, и ко ће сјеме набављати." А ђаво му одговори: „Ако ме и мрзи с тобом радиги, и опет ти се покорити нећу, али хоћу да начинимо уговор, па да отпочнемо радити."

Сад се договоре, да посаде најпре мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво, па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. „Е," рече сад свети Сава ђаволу, „пола је моје, а пола твоје, па бирај које волиш." Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило, кад види, де пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену; а свети Сава повади лук и однесе га.

Ово ђавола врло ожалости, па се ријеши, те још један уговор са светим Савом учини, да посаде купус, па ђаво рече: „Ја ћу оно, што је у земљи, а ти оно што је на земљи." И тако буде. Купус посаде, и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово, ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, та колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође, те купус посијече, а ђаволу остави корење. Мало затим ето ти и ђавола, ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву да још један уговор начине, да посеју кромпир, па онда, што је у земљи, то нека буде светога Саве, а што је на земљи, то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово, ђаво се стане смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструхне, а свети Сава повади кромпире, па у трап.

Надимаше се ђаво, да пукне од зла. Видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посеју пшеницу и уговоре: што је на земљи, нека буде светога Саве; а што је у земљи, то да буде ђаволу. Кад пшеница порасте и класа, ђаво дође над ограду, па гледаше колико је израсла и говораше: „Из малога зрна нарасте оволика стабљика!" Кад буде јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те пшеницу пожњу, а ђаволу стрн.

Сад ђаво стане плакати, па од љутине рече: „Баш хоћу с тобом још да посадим виноград, па шта буде; и ако ме још и овде превариш, онда он нашег ортаклука нема ништа." И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да бирају, шта ко воли. Сад свети Сава упита ђавола: „Шта волиш, ортаче, или чорбу или густижу?" А ђаво одговори: .„Ја ћу густижу, а теби начаст чорба." Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метну у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се ђаво домисли, те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију; а Свети Сава тек њему, па му рече: ,Шта је то, ортаче?" А овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!" Онда свети Сава рекне: „Дајде, ортаче, да видим ваља ли." А овај му наточи у чашу; сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут и прекрсти се; а ђаво побјегне и рече: „Вала, то је стару лијек, а младоме бијес!" па тако ишчезне. И више га никако нема тамо где чује да је поп.

ЧИЧАК КАО ЗАМЕНА ЗА ИНСУЛИН

Ова коровска биљка има снажна антимикробна, противупална и стимулативна својства. Не садржи скроб, већ полусахарид инулин због чега је идеалан за регулисање нивоа шећера у крви

Чичак је изузетно лековита и потпуно нетоксична трава, која се пођеднако примењује у макробиотици, фитотерапији, фармацији и козметици. То је двогодишња зељаста биљка која достиже висину и до 2 метра. Прво развија дугачак, вретенаст корен и крупне листове, а потом му се, у другој години, формирају разграната стабљика и пурпурно-црвени цвет. Распрострањен је свуда, али најбоље успева на необрађеном земљишту, поред путева и по атарима ван насеља. Цвета од јуна до августа, а његови лековити делови јесу млади листови, зрело семе и двогодишње корење које се сакупља у пролеће или јесен. Чичак обилује угљеним хидратима и инулином, а садржи и етарско уље, горке материје, ситостерол и многе друге корисне супстанце због чега се користи за регенерацију тешко оштећених ткива. Осим тога, поседује својства диуретика, делује противупално и стимулативно, а препарате од ове биљке могу да користе чак и најосетљивије особе, деца, труднице и дијабетичари.

Кожа 

Маст од чичка убрзава зарастање рана и делује умирујуће на упаљену кожу. Користи се за лечење оједа, опекотина, брадавица, лишајева, екцема и псоријазе.

Коса 

Чичак је најефикаснији природни лек у борби против перути и опадања косе. Уколико се власиште редовно испира чајем од ове биљке, длака постаје јача и сјајнија.

Респираторни систем

Сируп од корена и семена чичка отклања гнојна жаришта из усне дупље, подстиче избацивање бронхијалног секрета и регенерише плућа.

Нервни систем

Уље од ове лековите биљке делује као седатив, а препоручује се особама које пате од шизофреније, хистерије и несанице.

Органи за варење

Чичкове семенке смирују нервозу црева, смањују надутост и елеминишу гасове, док се корен и лист од ове биљке користе за лечење опстипације и чира на желуцу.

Уринарни тракт

Тинктура од чичка подстиче избацивање песка и каменца из бубрега и мокраћне бешике, а делотворна је и у случају хроничног циститиса.

Дијабетес

Чичак не садржи скроб, већ полусахарид инулин због чега је идеалан за регулисање нивоа шећера у крви. Дијабетичари би свако јутро на празан стомак требало да попију по једну ракијску чашицу тинктуре од чичка.

Реума

Облози од ове лековите биљке ублажавају болове и подстичу покретљивост зглобова.

Крв

Чичак чисти и јача крв, лечи анемију и леукемију.

Јетра

Ова лековита трава стимулише регенерацију јетре и чисти је од токсина.

Имунолошки систем

Сируп од чичка подстиче детоксикацију организма и регенерише оштећено ткиво.

ЛЕКОВИТА ТРЊИНА

Трњина, црни трн или дивља шљива  углавном је позната као лековита биљка за коју мало људи зна да је и још једна врста дивљег јестивог и лековитог воћа… 

Трњина лековитост

Реч је о разгранатом грму из рода шљива (Прунус), породице ружа (Росацеае). Као жбун расте у висину 1-3 метра, као дрво може да нарасте до 5 метара, ретко више. Цвета ситним цветовима у марту, априлу и мају, пре листања. Плод је коштуница тамноплаве боје, пречника 10-12 мм. Дозрева од августа до октобра, али тада је изразито опорог укуса. Трњина је у природи распрострањена у скоро целој Европи и делу северне Африке. Сматра се претком данашњих култивисаних врста шљива. Иако је њена прехрамбена употреба ограничена, у многим европским кухињама још се употребљава, а код нас је неоправдано пала у заборав.

Трњина у кулинарству

Конзумација трњине има дугу традицију – постоје докази даје коришћена још у млађем каменом добу, а као воће су је познавали и у старом Риму. Чињеница је да њен опори укус у свежем стању није за свачије непце, али после неколико мразева постаје прихватљивији, а и бројне су могућности прераде овог здравог воћа. За конзумацију у свежем стању погодне су у новембру и децембру. Од презрелих плодова, после мраза, могу се правити сирупи, џемови, мешане мармеладе или воћне пите. Додаје се у компоте од шљива, јабука и крушака, побољшава им укус и додаје лековиту компоненту. Иако је плод најбоље брати у новембру и децембру, сличан ефекат може се постићи ако се раније убрани плодови оставе неколико недеља у замрзивачу. Додаје се као зачин у јела од дивљачи, посебно у гулаше, којима наглашава укус и даје тамну боју. Укисељене трњине су посебно цењен деликатес у Француској, где се често сервирају као замена за маслине. Од сушених бобица прави се укусан и лековит чај. Употребљава се и као сировина за производњу алкохолних пића – у Великој Британији од ње се прави једна врста џина, а у Италији, Француској и Спанији биљни ликери. У Русији се од трњина производи деликатесна ракија “терновка”. Од ферментисаних плодова производи се и вино.

Лековитост трњине

Народна медицина одавно познаје лековитост трјнине, иако је у данашње време њена употреба запостављена. У лековите сврхе првенствено се користи плод, али и цвет, лист, кора и корен. Од плодова се праве пекмез и сок лековитог дејства. Пекмез се најчешће користи као средство за подстицање варења код особа с неуредном столицом, док се сок користи за ублажавање проблема изазваних болестима у усној дупљи и грлу упале слузокоже усне дупље и десни, упаљено ждрело). Чај од цветова подстиче излучивање мокраће, смањује интензитет грчева органа за варење и употребљава се за јачање гастроинтестиналног тракта уопште. Чајем се такође испирају кожни осипи. Препарати од корена (најчешће чај) некада су се употребљавали за лечење грознице.

ДЕСЕРТ ОД ТРЊИНЕ

САСТОЈЦИ: 450-500 г трњине (после мраза)

120 г пекмеза од шипака

мед по жељи

400 мл воде

400 мл млека

125 г гриза

6 кашика шећера

1 кашика ванилин шећера

2 шоље шлага + за украс

ПРИПРЕМА: Продинстајте трњину с мало воде и затим пропасирајте. Додајте и воду (сируп) који сте исцедили и мало меда по жељи. Скуваје млеко са водом, додајте гриз и шећер, па скувајте. Нека се охлади. Помешајте с пиреом од трњине док не добијете глатку смесу. Оставите мало шлага за украс, па остатак додајте у смесу док мало не отврдне. Сипајте у посудице и украсите шлагом и пекмезом од шипака. Ставите у фрижидер.

ЧАЈ ОД КОПРИВЕ

Чај од коприве окрепљује организам и нуди бројне лековите погодности, сваки љубитељ овог топлог наптка одмах ће га заволети. Изузетно је популаран широм света, јер обилује великом количином витамина, минерала, али и хлорофилом.

У нашим крајевима се од давнина користио кад деци, али и одраслима падне имунитет. Постоје мишљења како је управо овај рецепт помогао многима да преброде многе болести, од прехлада до озбиљнијих упала.

Уколико приметите коприву како расте у вашем дворишту, која је заправо коров, немојте је сећи ни уништавати. Застаните на моменат и сазнајте више о томе колико су ови зелени листови корисни за ваш организам. У наставку текста представићемо вам чињенице о томе колико је користан чај од коприве, зашто га треба пити, каква су мишљења других људи и где га можете набавити.

Лековита својства копривиног чаја су бројна

О лековитим својствима које има коприва сигурно сте чули доста тога. Најзначајнија и најпознатија је по томе што садржи гвожђе, па има статус неприкосновеног борца против анемије. Ова болест често погађа децу, адолесценте, труднице и старије особе, а недостатак овог минерала у крви тешко је надокнадити кроз храну.

Да бисте избегли коришћење таблета и суплемената, најефикасније је користити чај од коприве за анемију.

Коприва је једна од најбољих биљака у природи која има изузетне хранљиве вредности. 10 грама ове биљке садржи 290 мг калцијума и 86 мг магнезијума, док рецимо спанаћ има свега 10 милиграма Ца и 8 милиграма Мг. То практично значи да свакодневна конзумација чаја од коприве повољно утиче и на регулацију телесне тежине, јер ствара осећај ситости, дајући вашем организму енергију.

Оснажује имунитет

Пад имунитета такође представља честу појаву која може погодити и оне који су потпуно здрави. За последицу се јављају бројне болести и обољења, од оних акутних па све до хроничних. Како бисте то спречили и ојачали имуни систем вашег организма, потребни су вам витамини и минерали.

Обилује бакром, витамином Ц и већ поменутим гвожђем, а присутни су магнезијум, манган и цинк. Чај од коприве је идеалан избор за оне који су подложни прехладама и упалама, јер ће његовом конзумацијом бити заштићени од ових бољки.

Помаже брже избацивање урина

Пошто је у питању природни чистач организма, можемо рећи и да је ово диуретик који ће повољно утицати на здравље бубрега, мокраћне бешике и канала. Ово има огромне користи по цео организам, јер благо повећава лучење и избацивање урина. На тај начин се елиминише вишак мокраћне киселине из тела, спречава настанак уринарних инфекција, едема, артритиса и гихта.

Идеална за простату

Мушкарци могу имати огромне користи од овог напитка, јер се он од давнина користио за лечење простате природним путем. Наиме, њено увећање честа је појава, нарочито код популације старије од 50 година. Бенигна хипертрофија се најбоље третира уколико се пије чај од коприве за простату, а уједно се на тај начин смањује ризик од појаве малигних тумора на овој жлезди.

Опоравља косу и власиште

За даме које на природан начин решити желе решити проблем са власима и теменом које се брзо масти, најбољи метод јесте коришћење овог природног препарата за косу. Вероватно сте чули и да је копривина тинктура за косу веома корисна, па вам препоручујемо њено истовремено коришћење са овим напитком.

Оба препарата можете конзумирати оралним путем, али могућа је и локална примена. Испирањем косе ојачаћете корен и власи брзо и ефикасно, без коришћења штетних хемијских препарата.

Добар борац против алергија

Занимљиво је споменути како је овај напитак идеалан за особе које мучи поленска грозница, која за последицу има неконтролисан свраб, иритације, сузење очију и кијавицу. Бројне клиничке анализе показале су како чај од коприве против алергија постиже фантастичне резултате.

Како се чај од коприве припрема код куће

Када је у питању припрема чаја од коприве, пре свега ћемо вам рећи како је најбоље да ову биљку сами пронађете негде у природи и уберете. За ту прилику користите рукавице које ће вам заштитити руке, јер можете осетити непријатност уколико вас њени листови ожаре. Чак и ако се то деси, не требате бринути, јер ћете од тога имати свакако велике користи.

Уберите целу биљку, заједно са кореном, стаблом и лишћем. На лицу места очистите вишак земље и евентуалне инсекте пре него што је ставите у кесу. Код куће је добро исперите водом и оставите на отвореном како би се осушила. Већ након два до три дана листови коприве биће суви и спремни за употребу.

Уколико вам је ово пак напорно или једноставно немате времена, ваш избор може бити куповни чај од коприве. У том случају доступне су вам две опције: онај у филтер кесицама и ринфуз. Наша препорука јесте узимање оног на мерење, јер сте само тако у прилици видети је ли коприва посреди.

Што се тиче спремања овог напитка, не разликује се превише од других сличних врста. Припрема чаја од коприве врши се тако што:

у 2 дл кључале воде сипате једну кашичицу осушених листова ове биљке и затим поклопите. Оставите нек одстоји око пет минута, након чега је потребно процедити напитак. Пије се у мањим гутљајима, топао или расхлађен, без додатака шећера или других заслађивача.

Уколико је ваш избор чај од коприве, вероватно вас занима колико се сме пити током дана. Наиме, ако сте одлучили за његову конзумацију из превентивних разлога, у том случају је довољна једна шоља дневно. У свим осталим варијантама, односно од лечења акутних до третирања хроничних обољења, можете узимати и веће количине.

Највећа дозвољена дневна доза чаја од коприве јесте 2 литре.

Предности копривиног чаја за мршављење

Ако тражите природан начин за губитак вишка килограма, на правом сте месту. Сигурно ће вас обрадовати чињеница да је веома корисно пити чај од коприве за мршављење, јер се он за те сврхе употребљава већ дуги низ година.

Употреба коприве за косу и кожу

Тинктура од коприве за косу је нешто што морате набавити ако имате проблем са испуцалим крајевима, појачаним машћењем темена главе или власима склоним опадању. Препоручујемо њено коришћење локалним путем тако што ћете је утрљати на проблематична подручја свако вече пре спавања.

Али, то није довољно, јер против овога се морате борити и „изнутра“, па вам је за те потребе препоручљиво пити чај од коприве за косу. Прочистиће крв и транспортовати гвожђе и остале минерале и витамине директно ка корену длаке, хранећи је и на тај начин помоћи да постане јача и дебља. Можете пити до три шоље дневно и приметићете побољшање већ након десетак дана.

Користите га против бубуљица и акни 

Проблем са акнама, бубуљицама и иритацијом је нешто што делује веома фрустрирајуће на свакога од нас. Оне се најчешће јављају услед појачаног рада лојних жлезда, због чега долази до зачепљења пора и гомилања вишка себума и материја које долазе у контакт са кожом из спољног света.

Колико је користан чај од коприве за лице говори сама чињеница да, као и у случају са косом, његова употреба може бити орална и локална. И овде је препоручљиво пити овај напитак, али и свакодневно умивање и чишћење проблематичних места на кожи.

Узмите туфер и наквасите га чајем и тинктуром, па благим кружним покретима масирајте и тим путем уклањајте вишак нечистоћа из пора. Акне и бубуљице ће се временом повући, осећаћете како нестају црвенило и иритације, а колико је добра коприва за лице схватићете када ваша кожа поново буде лепа, мекана и нежна на додир.

БЕЛИ ЛУК КАО ЛЕК

Бели лук (аллиум сативум) познат је као храна, али и као лек већ више хиљада година. Из најстаријих списа, споменика и предања види се да су га користили Феничани, Јевреји, Вавилонци, Персијанци, Стари Грци, Стари Римљани, Египћани, Кинези и Индуси.
О хранљивим и лековитим својствима белог лука у прошлости углавном се доста зна па су му придаване чак и магијске особине у борби противм урока, вештица, злих чини и вампира.Бели лук је једногодишња зељаста биљка са луковицом (кореном) у земљи и стабљиком (са листовима) висине до 1 м. У нашим крајевима је доступан за исхрану током целе године.

Корисни састојци
Испитивањима је установљено да бели лук садржи око 200 активних материја, у концентрованом облику, а да их највише има у луковици, мада се у исхрани користе цвет, стабљика и листови.
Бели лук је богат витаминима и минералима:


аденозин
алицин
аминокиселине
биљна влакна
биљне масти
витамин А
витамин Б1 и Б2
витамин Ц
гвожђе
ензими
етерична уља
јод
калијум
калцијум
селен
сумпор
фосфор
Примена у исхрани


Бели лук се користи сиров, куван, као додатак јелима, али и као средство за чување хране од кварења.


Коришћење


Кинези су још пре много векова справљали многе лекове на бази белог лука.
У нашој народној медицини бели лук се сматра универзалним леком за многе болести.


Бели лук се као лек користи сиров или куван, али и као додатак јелима. Поред тога, сок од белог лука се употребљава за справљање тинктура или за справљање премаза или облога. Постоје таблете и капсуле белог лука па их могу користити и особе које не воле укус и мирис белог лука.


Бели лук има дезинфекционо, антибактеријско и фунгицидно дејство, тако да се његово деловање упоређује са најбољим антибиотицима.


Треба водити рачуна о томе да бели лук заједно са високим дозама витамина Е, гинка, хепарина, аспирина и трентала може изазвати нежељена дејства, па се онда треба консултовати са лекаром.


Лековито дејство


Бели лук помаже при лечењу следећих болести и тегоба:


акне
алергијски ринитис
апоплексија
артеросклероза
астма
болести срца и крвних судова
болести уста и органа за дисање
бронхитис, прехладе и грип
главобоља
гљивичне инфекције
грчеви
губитак концентрације
депресија
дечије глисте
дифтерија
дијабетес
затвор
инфекције мокраћних путева
импотенција
инфаркт
кандида
кашаљ
колера
многе врсте рака
мождани удар
натечени лимфни чворови
неплодност
нервоза
несвестица
поремећај метаболизма
повишени крвни притисак
поремећај еластичности крвних судова
повишени ниво холестерола и триглицерида
потиштеност
премор
проблеми са видом
проблеми са варењем
проблеми са јетром и желуцем
проблеми са жучном кесом
проблеми са нервима
проблеми са памћењем
проблеми са циркулацијом
пролив
повећана перут и опадања косе
раздражљивост
регулисање шећера у крви
симптоми старења
склероза
смањење апетита
спречавање угрушавања крви
стенокардија
стабилисање цревне флоре
тифус
тромбоза
туберкулоза
херпес
хронични умор
чмичак
Облоге


Облоге од белог лука повољно делују против чирева, отворених рана (посекотине и огреботине), брадавица, гљивичних инфекција коже и многих кожних болести.


Закључак


На основу најновијих научних испитивања и свега наведеног, слободно се може рећи да је бели лук једна од најлековитијих биљака.


Бели лук повољно делује на кожу, органе за дисање, нерве, стомак, црева, крвне судове и имуни систем.

HAJDUČKA TRAVA ZA SNAGU I DETOKSIKACIJU

Zovu je još i hajducica, kostrijet, romonika.

Hajducka trava ili stolisnik je lekovita biljka visine do 80 cm. Prijatnog je mirisa a stabljika joj je svetlozelene ili crvenkaste boje. Cvetovi su beli, u obliku cvati na vrhu stabljike. Raste kao samonikla biljka obicno uz puteve i na na livadama i pašnjacima. Inace se moze videti u celoj Evropi. Hajducka trava cveta preko celog leta i tada se i bere. Botanicko ime (Achilea millefolium) je dobila prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu. Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do 1% etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje ove lekovite biljke u sebi sadrzi sadrži pinen, tujon, cineol, limonen, kamfor, borneol.

Lekovita svojstva

Ova lekovita biljka ubraja se u gorke cajeve. Hajducka trava ili stolisnik u narodnoj medicini najcesce se upotrebljava za ublažavanje bola i vidanje rana. Osim toga korisna je za lecenje raznih bolesti kao sto su zeludacni problemi, nadimanje, otezano varenje i manjak apetita. Zatim za normalizaciju metabolizma, ciscenje organizma, regulisanje zuci. Cesto se od nje spravlja i caj za umirenje. Za spoljnu upotrebu nalazi primenu kao antiflogistik slicno kamilici, sto znaci za ispiranje, obloge i kupke. Hajducka trava sadrzi i vitamin C pa se upotrebljava i kod hemoroida i krvarenja. Osetljive osobe trebaju biti oprezne pri upotrebi ove biljke jer moze izazvati alergijsku reakciju. U takvim slucajevima treba koristiti samo izuzetno mladu i tek procvetalu biljku a caj piti u malim kolicinama.

Dakle, hajducka trava ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezine, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim protiv grceva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kada se koristi za lecenje psorijaze uz obloge potrebno je sproboditi i kure za cišcenje krvi. Za lecenje angine pektoris, hajducka trava se upotrebljava kao caj. Za nervna oboljenja pomocice cesto i svakodnevno pranje celog tela prohlađenim cajem od hajducke trave i to ujutro i navece. Tople kupke od kamilice i hajducke trave ublazice nervne bolove. Ova biljka takođe umanjuje teškoce izazvane gihtom i reumatizmom. Pomaze kod prekomernog krvarenja. Ima povoljno dejstvo u lecenju šecerne bolesti, pogotovo u ranom stadijumu. Svojim gorkim ukusom pospešuje apetit, podstice izlucivanje želudacnih sokova pa povoljno deluje na sluznicu zeluca, podstice varenje hrane. Lekoviti preparati sa hajduckom travom, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, koriste se za lecenje kolitisa, gastritisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji se nalazi u ovoj biljci pomaze radu bubrega, srca i krvotoka. Takođe je poznato da se upotrebljava i za lecenje zenskih bolesti, kao sto su ciste na jajnicima.

Na osnovu svega ovoga može se zakljuciti da hajducka trava ima lekovito dejstvo na širok spektar oboljenja, pa se i za nju može reci da je dragocen prirodni lek jer leci skoro sve bolesti.